Stajao je tu, kao i svi ostali stolovi. Prekriven prljavim zelenim čaršavom, nije odavao utisak nekakve posebnosti u odnosu na ostale stolove. Ljudi su jeli na njemu, prosipali kupus, supu, paradajz. Ali, niko od tih nesrećnih studenata nije znao da je taj sto bio mnogo iznerviran. Bio je sav isfrustriran od udaraca u njegovo staro telo, udaraca rukom, tanjirima, kolenima. Slušao je svakakve bezvezne priče, prazna hvaljenja glupavih bubuljičavih studenata, i gušio se bezveznim parfemima koje su nekakve ženske stavljale na svoja odvratna telesa. I one dnevne uloške. Bljak. Još one sa povećim grudima stavljale su svoje masne i sto puta ispipane dojke na njega. On to nije mogao da podnese, nije mogao. I jednog dana, taj sto je odlučio da postane uklet. Hteo je sve te odvratne ljude kazni zbog njihove odvratnosti i poremećenosti. Hteo je sam da odlučuje koga će da kažnjava. Odlučio je da to svakoga meseca bude po jedna odvratna osoba. Osam mesta, osam slučajeva, osam meseci. 

Prvi slučaj

Barbara

Barbara je bila perspektivna devojka iz unutrašnjosti Srbije. Došla je u Niš kako bi okušala svoju sreću. Imala je velike oči a i velike grudi, koje su mnogo nervirale sto u menzi, ali i bole oči mnogih ljudi iz raznih sfera života. Tako su ubole oči dve mlade devojke takođe iz provincije, koje su imale potpuno drugačiji pogled na život od Barbarinog. One su inače volele da gledaju ljude, riđokose, kepece, i ljude sa brkovima. Volele su da idu na modne revije, ali, kako nisu bile u mogućnosti da to finansijski isprate, počele su da gube razum. Primanja niska a prohtevi veliki, to je bio lajtmotiv njihovog života. I one su imale velike i prelepe oči. Velike i prelepe oči, željne modnih revija, željnih svega. Oči pune tuge. 

Posmatrale su Barbaru iz prikrajka. Onda su odlučile jednog dana da same naprave modnu reviju u njihovom dupleksu. Kupile su crveni tepih za 50 dinara u seknd hend i skunule neke gej porniće, jer bi to bila pozadinska “muzika” za modnu reviju. Pozvani su bili i obližnji kepec, Ivan Lundgren, Majkl Dudikov, i to bi bilo to. 

Barbara je došla sa drugaricom. Bila je svetlucava noć, a i njene grudi takođe. Svetlucale su na mesečini koja je izbijala kroz prozor. I oči su joj svetlucale, kao da su slutile nešto. Bila je prelepa. Lepljiva traka iz ugla sobe, zveckala je i dozivala njene usne. To su primetili i organizatori. Dozivala je, dozivala… Lepljiva traka se meškoljila molila je “uzmite me, uzmite me, prikačite me za barbarino seksi telo…”. Prsti su se znojili, nokti se meškoljili. Kao da je sto uzeo pod svoje ove dve mlade devojke da unište Barbarin život i lepotu… bile su hipnotisane ubistvenim zviždanjem lepljive trake. Jedna od njih je polako ustala i otišla do kuhinje. Otvorila je fioku i izvukla lepljivu traku. Pričla je Barbari i ošamarila je. Drugarica je vrisnula, ali se ova okrenula ka njoj i rekla joj da umukne. Nastao je tajac. Druga obožavateljka Barbarinih grudi je uzela Barbarinu drugaricu za mišicu i odvukla je kupatilo. Tamo je udarala šamponom “Nivea hear blonde” dok se ova nije onesvestila i zavezala je za wc šolju, gde je prve zrake sunce dočekala sa mirisom “Snežnika” rastvora natrijum hipohlorita sa cca 40g/l aktivnog hlora u momentu punjenja. 

Barbara je već bila zavezana lepljivom trakom za stolicu. Bila je udarana i sva u modricama. Ali, grudi su još uvek bile tu. I bile su velike, kao dve najveće lubenice ukradene iz bašte nekog seljaka.

Ubili su je brutalno, sipavši joj velike količine graška kroz grlo. Ugušila se u najvećim mukama. Nije ni dočekala jutro. Sve je to bila osveta ukletoga stola. Svi su bili omađijani njime, nisu znali šta rade, nisu bili svesni svojih postupaka i svoga prokletstva, koje je trajalo dok nisu ubili Barbaru… Barbaru, Barbaru prelepih grudi.

Slučaj 2

Dragan Limić

On je bio mladi neurotik. Poveo je modnu liniju a da to nije ni znao. Svi su se oblačili kao on, bio je moderan kao sunce. Imao je lep nos i uredno podšišanu kosu. Voleo je da crta. Ali, jednog dana je seo za ukleti sto. Onda je počeo nenormalno da se goji i jednog dana je morao da pukne jer je u to vreme imao zatvor. To se desilo na fakultetu i eksplodirao je uprskavši svojim iznutricama neke svoje drage kolege. Pukao je kao balon i njegova duša je zauvek odletela u nepoznate visine plavog neba, boje, kao majca, koju je tog dana nosio. 

Slučaj 3

Buljava hrišćanka

Volela je boga, ili se samo pravila da ga voli, ko bi znao, nadamo se da je u raju. Stalno je buljila oči dok je pričala i dok su pričali drugi. Neki ljudi su želeli da naprosto jednog dana ispadnu, a bogami, to je želeo i ukleti sto. Neki ljudi su i planirali njeno ubistvo dok su putovali vozom kroz prelepe i bogate krajeve naše zemlje, i zemlje ukletoga stola. Planirali su da je ubiju kada krenu na odmor u Crnu goru, a onda da je bace u prestrašni kanjon Morače. Bili su to srećni trenuci putovanja vozom. Ukleti sto kao da je čuo misli ovih ljudi. 

Ukleti sto, ah taj predivni ukleti sto, usamljeni ukleti sto. Ubijao je bez milosti, bez sažaljenja, bez predrasuda. Njegova žrtva mogao je biti svako ko je nekada sedeo pod njegovim plećima i maltretirao ga svojim postojanjem. 

Odlučio je i da nju ubije putem graška. Zadavila se graškom i tako buljava otišla. Konačno je njeno buljenje očiju imalo smisla.

Slučaj 4

A.P.

Svi, samo ne on, su mislili da liči na penis. On je za sebe mislio da je lep, mislio je da je savršen, da je duhovit, da ima prelepo telo, koje nije želeo da da svakome, a pogotovo silovateljici sa železničke stanice. Koja ga je silovala. 

Toliko je bio ubražen da se oklizuo na kučeće govno kod pravnog fakulteta, i udario ga je autobus koji je išao za neki Medoševac, ili za Merošinu, ne sećam se sad. Ukleti sto se smeškao. Prvo silovanje, onda autobus. A. P. je ceo dan prao svoj penis kad ga je ta silovateljica silovala. Sad je bio mrtav pa nije mogao da opere ni patike ni ništa. 

Slučaj 5

Trudna drugarica

Izduo joj se stomak. Nije ni pretpostavlajla da je to prokletsvo ukletog stola. Ukleti sto je samo nju ostavio u životu, ali, da čuva dete. Zatrudnela je, izneneda, ne zna se s kim, ne zna se ni gde, jer u to vreme nije imala seksualne odnose. Morala je da nabedi dlakavog Slavoljuba da je on otac tog deteta, što je i učinila. Oni sada žive u harmoniji u stanu broj 34.

Ipak, i ona je prošla kroz pakao. Nije znala šta joj se događa. Stomak bi joj se izduvao preko noći, kada su i počele da se pojavljuju neke crne bube u njenoj sobi i kupatilu, što je njenog druga dovodilo do ludila i zorske šetnje do tempa u potrazi za sredstvima protiv insekata. Stomak se izduvao, briga je rasla. I tako devet meseci. Onda je rodila bebu. Majčinska ljubav, bez granica je, zna se. Zato mora da živi, inače, već bi se ubila, jer je ukleti sto, za nju u svakom slučaju, pripremio užasnu sudbinu.

Slučaj 6.

Bubamara

Bila je loš student. Nije imala prava na menzu, ali su je drugi odveli. To je bio i ključni trenutak u njenom životu, tamo je imala kontakt sa ukletim stolom.

Telo malo, a ambicije velike, tako bismo ukratko opisali bubamaru. Volela je ljude na položaju, a ukleti sto je uredio da se spandja sa nekim, koji bi joj odgovarao. Odgovarao u svakom smislu, osim u jednom. Imao je preveliki polni organ, a takođe malo telo. Od prevelike strasti i uzbuđenja, pozvana da gostuje kod njega u njegovom apartmanu, odmah su prešli na stvar. Polu-povraćka polu-penis, to je bila njena smrt. Kako to, pitate se. Pa, dok je klečala na kolenima tom moćniku i velikom gigantu, koji nije bio previše nežan, pošao joj je grašak iz želudca i zaglavio se o prepreku, na pola puta, ne mogavši da izađe, zbog ljubavne prepreke. To je bila njena smrt. Ukleti sto je škripeo od zadovoljstva.

Slučaj 7.

Intelektualac

Čitao je celu noć. Bio je umoran, pospan, imao je promociju svoje zbirke pesama, a još je gledao i oskara. Otišao je u menzu i seo za ukleti sto. Bio je toliko bedan, da je ukleti sto odmah poželeo da ga ubije. Ovaj je jeo polako svoju supu, konteplirajući velike misli. Odjednom, obuze ga san, i on pognu svoju glavu. Nežno je pala u supu, a da to niko nije primetio. Udavio se na sred menze. Fide mu je ušao u dušnik.

Slučaj 8.

Momak sa sisom

Sedeo je za stolom. Mirisao je na skupu kremu. Sto se nervirao “Šta ćeš ti ovde, lepši si od mene. Nije tebi ovde mesto. Treba da ideš negde drugde, ne tu da me nerviraš. Umrećeš. Umrećeš budalo.”

Momak je otišao sav srećan i pevajući. Kad se vraćao u svoj stan, ljubio je stepenice, prekidače, bravu od svog stana. A na kraju i ogledalo. Mnogo je voleo svoj lik. Bio je i lep. Ponekada je i noću ustajao da ljubi ogledalo. Šteta što se ta lepota ubrzo morala završiti, jer sutradan, po telu mu počeše izlaziti nekakve bubuljice, vulkani nesreće. Nije mogao da podnese, odmah je otrčao kod dermatoveneorologa. On ga je poslao na ispitivanja i uočio da ima problem i sa levom dojkom. Izbilo ga je neko crvenilo. Iz dana u dan to crvenilo se povećavalo a momak je bio sve nesrećniji. Celo telo mu je ubrzo bilo prekriveno crvenilom, lava nesreće širila se kroz ceo njegov život, njegovo postojanje. Nije bilo rešenja. Ubio se. Ubio se na sred ulice.

Ukleti sto je ispunio svoj zadatak i želju. Ubio je osam osoba, koliko je i stolica imao. Sada je srećan, ispunjen. Samo čekamo, kada će njegov gnev, ponovo da se probudi. Možda sutra, možda i nikada. Jer, više niko ne sedi za njegovim krilom. Sve dok ne prođe novost… novost, o ukletom stolu, koji živi za smrt.

Autori:

Milica Šundić F203

Sanja Živković F211

21:43

24. maj 2011. Niš